27/03/2017 at 20:28

Srećna Nova MotoGP godina

by

Nova godina, barem za mene, već godinama unazad zaista počinje kada počnu Formula 1 i MotoGP šampionati. Već sam pisao o početku Formule 1, sada je red da se posvetim MotoGP takmičenju.

Elem, drugi deo novogodišnjeg “slavlja” počeo je prilično neuobičajeno za mene – nisam gledao trku uživo!!! U čemu je caka – negde početkom februara meseca, kaže meni moja draga da će krajem marta u našem gradu gostovati Josipa Lisac, i da bi bilo lepo da idemo na koncert. Ja se odmah složim (ispostaviće se malo kasnije da sam to učinio prilično naivno, bez da proverim u kalendaru kada pada “Nova godina”), ona koliko sutradan kupi karte, i ja zaboravim na Josipu u potpunosti.

Vreme odmiče, koncert se primiče…otprilike dve nedelje pred koncert ja shvatim da koncert Josipe Lisac počinje u isto vreme kada počinje i prva trka MotoGP šampionata u Kataru!!! A jaooooooj mene…. Nije bilo nikakvog smisla da probam da se “grbavim” i da nekako eskiviram koncert ne bih li ostao kod kuće i gledao MotoGP trku, i ispostavilo se da je dobro što sam tako “odigrao” – koncert je bio sjajan, Josipa je stvarno “kraljica”…žena peva za sve pare, stvarno je bilo milina slušati.

Naravno, čim smo stigli kući, bacim se u potragu gde bih na netu mogao da odgledam trku, i vrlo brzo nađem – sreća, sreća, radost, radost 🙂 Draga ode na spavanje, a ja lagano i na tenane (uz svega par vraćanja snimka u nazad kako bih pažljivije pogledao pojedine momente) odgledah sjajnu trku, jednu od boljih trka na otvaranju sezone u poslednjih par godina.

Šta smo naučili i saznali iz premijerne trke ovogodišnjeg MotoGP šampionata? Prvo i osnovno, jasno je da imamo novu zvezdu koja je istovremeno ozbiljan pretendent na šampionsku titulu u 2017. godini, a dečko se zove Maverik Vinjales. Novajlija u ekipi Jamahe, kome je klupski drug moj omiljeni MotoGP vozač, Valentino “The Doctor” Rosi, pokazao je već na prvoj trci da najbolja vremena na svim predsezonskim testovima nisu bila plod slučajnosti, već da je istinski šampionski materijal, samo je trebalo da sedne na dobar motor, što Jamaha M1 svakako jeste (naročito u poređenju sa Suzukijem, koga je prošle sezone vozio Vinjales). Maverik je pokazao da zna i ume da vozi, da ne preza od duela i da ima ogromno poverenje u motocikl na kome sedi, a to je ogroman podstrek u kovanju šampionskih planova. Biće zanimljivo pratiti njegov razvoj, i iskren da budem, da sada moram da stavim pare na to ko će biti MotoGP šampion u 2017. godini, moj novac bi išao na Vinjalesa.

Drugo – ako je suditi po prvoj trci, čeka nas đavolski dobra i uzbudljiva sezona. Nije samo Vinjales pokazao da na njega mora ozbiljno da se računa u svim kombinacijama za pobednički pehar na kraju godine. Novajlije u MotoGP šampionatu (a tu pre svega mislim na Johana Zarka, koji je na početku trke izbio na čelo poretka i nestao u daljini, da bi svega par krugova kasnije pao, što je posledica neiskustva u “kraljevskoj klasi”) su takođe pokazale da nikako ne smemo da ih smetnemo sa uma, i da će u mnogim trkama imati zapaženu ulogu.

Treće – ko god je na osnovu prilično katastrofalnih rezultata Rosija u predsezoni pomislio da je Vale “gotov”, grdno se prevario. Odavno se zna da je Doktor “nedeljni vozač” i da tek na trci pokazuje šta i koliko ume, a to je još jednom potvrdio u Kataru. Sa desete startne pozicije stići na najnižu stepenicu pobedničkog postolja nije nimalo lagan zadatak (ni za mnogo mlađe vozače, a kamoli za nekoga ko ima 38 godina), pogotovo kada iza sebe ostavite aktuelnog šampiona Markeza, i to sa priličnom lakoćom (o Markezu nešto više malo kasnije), i Rosi je u nedelju još jednom pokazao da ga se nikako ne sme prerano otpisivati. Da li će to Rosiju biti dovoljno da se okiti desetom titulom šampiona u karijeri, rano je da se priča, ali su prvi pokazatelji sasvim dovoljni da i dalje mogu, sasvim osnovano, da verujem u to 🙂

Markez je završio kao četvrti, pre svega zahvaljujući pogrešnom izboru guma, ali pokazao je novi kvalitet – prema njegovim rečima, kada ga je Rosi pretekao, i kada je shvatio da nikako ne može da ga prati uz prihvatljivu dozu rizika od pada, oduzeo je gas i samo je gledao da završi trku. Njegov rezon je sasvim ispravan – bilo koji broj bodova je bolji nego nijedan, a istorija MotoGP šampionata nam je već pokazala da se isti gube (ili osvajaju) za samo jedan bod…ne kažu džabe, da bi pobedio u trci, najpre moraš da je završiš, i Markez je tu lekciju naučio. Uz to, čini se da ni Honda nije dala, barem u ovom trenutku, adekvatnu mašinu Markezu – mašinu sa kojom bi neko drugi bio srećan ako dođe do četvrtog, petog mesta, dok na istom tom motoru Markez pobeđuje kao od šale…verujem da će to tokom sezone da se promeni, u ostalom, nešto slično smo imali prošle godine.

Lorenco i Dukati – moje lično mišljenje je da ta priča neće imati srećan kraj, ma koliko para Lorenco dobio od Dukatija, i ma koliko ljudi govorili da mu treba vremena da se privikne na nešto sasvim novo. Nije Dukati loš motocikl, naprotiv, iz sezone u sezonu sve je bolji – u ostalom, Lorencov klupski kolega Doviciozo se do samog kraja trke u Kataru borio sa Vinjalesom za pobedu, ali… Dovi je već nekoliko sezona u sedlu “zveri” kakva je Dukati, i ako ništa drugo, naučio je kako sa njom da se nosi, barem donekle. Lorenco je drugi tip vozača, njegov stil vožnje je perfekcionistički, ultra precizan a Dukati GP17 je sve samo ne sofisticirana mašina koja ide kuda i kako vozač hoće (na šta je Lorenco navikao u sedlu Jamahe). Možda ja umišljam, ali meni se čini da već sada Lorencov govor tela pokazuje da nije srećan sa Dukatijem, a “ljubav” je tek počela – voleo bih da grešim, ako ništa drugo a ono zbog toga što bi to borbu za titulu šampiona učinilo uzbudljivijom i neizvesnijom, ali mislim da od toga neće ništa da bude…

Za dve nedelje nas čeka trka u Argentini, i ja ne mogu da dočekam taj 9. april. Jedno je sigurno – biće ludo i brzo, burazeru….

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*